Predratno i poluratno stanje

Poklopilo se to sa smenom vlasti na Kosovu i pobedom pokreta „Samoopredeljenje“ i Albina Kurtija, koji su kao prioritet tokom kampanje odnose sa Srbijom stavljali tek iza borbe protiv korupcije, kriminala i poboljšanja ekonomske situacije, pre svega smanjenje siromaštva i poboljšanje socijalne zaštite građana. Ta obećanja, kao i zasićenje dotadašnjom politikom koju su personifikovali Ramuš Haradinaj i Hašim Tači, uticala su na to da „Samoopredeljenju“ nije bio potreban partner za formiranje vlasti nakon izbora održanih u februaru 2021. godine (osvojili su 50.28 % glasova).[1]

Istovremeno, Srpska lista je osvojila svih 10 mandata koji su po Ustavu Kosova zagarantovani srpskoj manjini na Kosovu.[2]

U julu naredne godine Vlada Kosova usvaja mere po kojoj svi koji ulaze na Kosovo, a imaju dokumenta Srbije, dobijaju privremenu potvrdu kao zamenu, dok oni koji imaju registarske tablice sa kosovskim gradovima, a koje su izdali organi Srbije, moraju preregistrovati svoja vozila.[3]

Kosovski mediji tada uglavnom prenose izjave EU zvaničnika koji prihvataju ideju reciprociteta, uz ogradu da se dogovor ipak mora postići kroz dijalog Prištine i Beograda. 

Sa druge strane, ulaže se mnogo više strasti. Predsednik Srbije održava vanrednu konferenciju za novinare na kojima naglašava da će Srbija pobediti, te moli međunarodne snage da spreče potencijalne sukobe, što prenose gotovo svi prorežimski mediji u Srbiji.[4]

Usledio je prvi talas barikada kojima su blokirani granični prelazi, pre svega oni koji povezuju sever Kosova i Srbije (Jarinje i Brnjak), a koji je pod kontrolom kosovskih Srba, koji su pak pod kontrolom Beograda. 

Pobeda Kurtija na izborima zabrinula je i predstavnike SAD, koji su do tad imali idilične odnose sa kosovskim vlastima. Niko nije bio previše zainteresovan da išta menja na Kosovu, uključujući i predstavnike međunarodne zajednice, a onaj koji je pokušao nešto da promeni završio je sa šest metaka u telu. Reč je o Oliveru Ivanoviću, čije ubistvo – pre svega njegovi nalogodavci – i nakon šest godina ostaje nerešeno pitanje. 

Kurti je nagoveštavao promenu politike, a već te prve usvojene mere, kao i reakcije Srba, govorile su da je period stabilnosti na Kosovu pri kraju. U ovom slučaju se pred zahtevom EU i SAD ipak povukao i odložio primenu reciprociteta, ali uskoro se i postiže dogovor o tablicama i ličnim kartama na zadovoljstvo Prištine i evropskih zvaničnika.[5]

Vlasti u Prištini naložili su policiji da vlasnicima automobila sa oznakama gradova na Kosovu, a koji imaju registarske tablice izdate od strane Srbije, izdaju opomene, što je Nenad Đurić, direktor Policije za sever Kosova koju su činili Srbi, odbio, nakon čega je suspendovan. 

Režimski mediji u Srbiji su opet taj događaj predstavili kao herojski čin jer je Nenad Đurić „stao u odbranu srpskog naroda“ zbog čega je primio i orden od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.[6] 

Vučić je obećao da će zbrinuti Đurića i kolegu mu Aleksandra Filipovića jer kako su to preneli mediji nakon još jedne konferencije za novinare: „Srbija brine o svom narodu“.[7] Đurić je u srpskim medijima predstavljen kao heroj. Kurir prenosi razgovor sa Đurićem sa TV Pink pod naslovom: „Srpski heroj Đurić o Kurtijevom zulumu: Da se taj jaram skine s vrata!“[8]

Sa kosovske strane ta suspenzija se predstavljala kao zahtev Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, stranke koja je politički predstavljala Srbe i u kosovskom parlamentu. Koha Ditore navodi da je Radoičić na tzv. crnoj listi SAD zbog umešanosti u međunarodni kriminal, kao i da je Đurić javno podržavao Radoičića od kog je na jezeru Gazovide primio i poklon.[9]

Suspenzija je dovela do povlačenja predstavnika Srpske liste, odnosno Srba, kako iz kosovskog parlamenta, tako i iz svih kosovskih institucija, što je produbilo krizu. Kao razlog napuštanja institucija mediji u Srbiji navodili su neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, pre svega formiranje Zajednice srpskih opština. Radio-televizija Vojvodine prenosi izjave policajaca koji su demonstrativno skinuli uniforme kosovske policije, ali i izjave podrške i razumevanja opozicije iz Srbije. Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, jedan od najvećih protivnika vlasti Aleksandra Vučića, izjavljuje da je napuštanje Srba „posledica neprihvatljive i izuzetno opasne politike prištinskih vlasti“.[10]

Za kosovske medije napuštanje institucija učinjeno je pod pritiskom Beograda, a sam čin je kosovska predsednica Vjosa Osmani okarakterisala kao akt protiv demokratije i vladavine prava. Koha prenosi njene reči da ilegalne strukture pokušavaju da destabiliziraju Kosovo i region.[11]

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja je tad rekao i da situacija na severu može biti ugrožena ili pogoršana "zbog kriminalnih, a ponekad i terorističkih akata određenih grupa koje su pod upravom i podrškom Beograda".[12]

Nove barikade i nova blokada severa Kosova usledile su u decembru 2023, nakon hapšenja bivšeg policajca, Dejana Pantića koga su kosovske vlasti teretile za učešće u napadu na prostorije Opštinske izborne komisije u severnoj Kosovskoj Mitrovici.[13]

Mediji u Srbiji Pantića prikazuju kao običnog porodičnog  čoveka koji je nepravedno uhapšen. Kurir donosi tekst o Pantiću kao ocu troje dece, kao i izjavu Petra Petkovića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji je rekao da je hapšenje Pantića „osveta Kurtija“ zbog napuštanja institucija.[14]

U Panićevo ime se čak i predsednik Srbije založio tražeći od evropskih zvaničnika njegovo puštanje na slobodu, što se naknadno i desilo i medijski predstavljalo kao pobeda.[15]

Kao i Đurić, Pantić je dobio odlikovanje predsednika što su kao kuriozitet prenosili i kosovski mediji.[16]

U oba slučaja, kao i u svakom narednom, Srbi sa Kosova su pored zahteva Prištine isticali svoje zahteve, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) koja se navodi u Briselskom sporazumu iz 2013. godine kao obaveza vlasti u Prištini. 

Korak napred, ili se barem tako mislilo, u odnosima Beograda i Prištine postignut je 18. marta 2023. u Ohridu, Severnoj Makedoniji, prihvatanjem sporazuma koji je kolokvijano nazvan francusko-nemačkim sporazumom. Sporazum u 10 tačaka predviđa normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, odnosno Srbije i Kosova i to po uzoru na sporazum između dve Nemačke (SRN i DDR).[17]

U Prištini su isticali da ovaj sporazum znači priznanje Kosova od strane Srbije, što je zvanični Beograd negirao naglašavajući da on predviđa konačno formiranje ZSO, što je pak nešto što Kurti i Priština pokušavaju da izbegnu tvrdeći da se ZSO protivi Ustavu Kosova, kao i da ne žele „bosnizaciju“ Kosova, odnosno novu Republiku Srpsku.[18]

U pokušaju da približe javnosti koju bi funkciju  ZSO trebalo da ima, ali ujedno i da opravdaju sporazum iz Ohrida, mediji u Srbiji tvrde da on ne predviđa status poput Republike Srpske, već manje od toga, a opet više od nevladine organizacije. Portal Srbija danas prenosi izjavu Dragiše Mijačića, koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, da će za formiranje ZSO biti neophodna izmena Ustava Kosova.[19] Sa druge strane, kosovski premijer se protivi bilo kakvoj promeni Ustava i navodi za kosovsku RTK, što prenosi Kosovo online, da će do formiranja doći u okviru Ustava.[20]

Do implementacije tog sporazuma još nije došlo, baš kao što nije došlo ni do formiranja ZSO. 

Kao jedan od ključnih događaja, koji će na kraju ići na ruke Prištini, izdvaja se „terorističi akt“ u Banjskoj nakon čega su se pozicije Beograda i Prištine drastično promenile, u korist Prištine. 

Za Beograd je reč o pobuni lokalnih Srba protiv režima Aljbina Kurtija, dok je za Prištinu reč o terorističkom aktu. Štoviše, u Srbiji akteri događaja u Banjskoj, tokom kog su tri osobe poginule – jedan kosovski policajac i trojica Srba pripadnika naoružane grupe – dobijaju status heroja. Mediji im pišu hvalospeve, skladaju pesme. Portal 24sedam u naslovu ističe da „Neustrašivi čuvari srpskih ognjišta neće biti zaboravljeni“, kao i da „njihova herojska smrt jasno razotkriva neprijatelje koji stoje iza ovog nasilja, ali i inspiriše čitav srpski narod da ujedinjeno korača napred ka pravdi, slobodi i miru“. Dalje se navodi da, iako su znali da je protiv njih višestruko nadmoćniji neprijatelj, „u ovim srpskim herojima vrila je srpska junačka krv, zov predaka i Svetog kneza Lazara koji poručuje: 'Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim!'“[21]

Nedeljnik Vreme prenosi status Vladimira Đukanovića, poslanika vladajuće Srpske napredne stranke, sa društvene mreže, kojim poziva na obračun sa onima koji učesnike u ovom oružanom incidentu nazivaju napadačima, a ne herojima. „Svaku džukelu koja ih nazove ‘napadači’, ‘teroristi’ i sličnim epitetom, dobro upamtiti i negde mu izvući uši ili ga pljunuti na sred ulice. Moju decu ću da učim o njihovom podvigu“.[22]

Ono oko čega se u Prištini i Beogradu slažu je da je u svemu glavnu reč imao spomenuti Milan Radoičić, što je na kraju i priznao putem advokata na konferenciji za novinare u Beogradu. Njegova verzija događaja potvrdila je da je on organizovao pobunu, nakon čega je pobegao u Srbiju, gde je i priveden, saslušan, pa pušten na slobodu.[23] 

Za Prištinu reč je ne samo o terorističkom aktu, već i pokušaju otcepljenja severa Kosova, što je ujedno i čin agresije Srbije. Koha Ditore prenosi intervju kosovskog premijera za francuske medije u kom optužuje Srbiju upravo za agresiju na Kosovu. Tu on tvrdi da je vrednost zaplenjenog naoružanja u vrednosti većoj od pet miliona eura, kao i da su planirali napade na 37 tačaka.[24]

Tačno pred godišnjicu napada u Banjskoj, u Prištini je podignuta optužnica za terorizam koja tereti 45 osoba, a među njima i Milana Radoičića. Optužnica i mediji terete Srbiju za organizovanje grupe koju je predvodio Milan Radoičić. Koha Ditore prenosi detalje optužnice u kojima se navodi da je istraga pokazala da je Srbija direktno podržala Radoičićevu grupu dajući im naoružanje i omogućivši obuku.[25]

S druge strane, o učesnicima napada se u Srbiji se i dalje govori u hvalospevima. Novosadski Dnevnik donosi tekst o bilbordima koji se postavljaju po Srbiji na kojima se „slave heroji iz Banjske“.[26]

Sam predsednik Srbije na još jednoj vanrednoj konferenciji za novinare, na pitanje o optužnici u Prištini govori da to za Srbiju nije teroristički akt ali i dalje nema nikakvog odgovora na pitanje o napretku istrage koja se navodno vodi u Srbiji. 

Ističu četiri godine vlasti Albina Kurtija koji se sprema za nove izbore, koji svakako slede 2025. godine, uz mogućnost da se kosovski parlament i ranije raspusti što bi dovelo do još jednih vanrednih izbora na Kosovu. Od rezultata izbora zavisi i implementacija sporazuma sa Ohrida. Kao jedan od negativnih rezultata politike Aljbina Kurtija njegovi protivnici ističu činjenicu da Kosovo nije primljeno u Savet Evrope. Kritike Kurtiju upućuju i kosovski mediji koji prenose izjave predstavnika opozicije koji opet pozivaju Kurtija da više sarađuje sa predstavnicima „zapada“ i da „ispuni uslov Nemačke i Francuske za upućivanje Nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu, kako bi došlo do prijema u Savetu Evrope.“[27]

U međuvremenu su građani sa severa Kosova mahom, bez velike pompe, prešli na kosovske tablice, uzeli su i kosovska dokumenta i korak po korak postaju deo zaokružene kosovske države. Institucije Srbije na severu Kosova, su baš pred godišnjicu događaja u Banjskoj, u potpunosti ukinute što je dovelo do novog niza protesta o čemu su mediji danima izveštavali.[28] Nakon svega predsednik Srbije opet održava vanrednu konferenciju za novinare na kojoj traži da se stanje vrati na ono iz vremena pre izlaska Srba iz kosovskih institucija, te obećava nadoknadu za Srbe sa severa Kosova, po koju će ipak morati ići van teritorije Kosova. Vest je to koju svi mediji u Srbiji prenose. Prenose predsednika Srbije koji traži povratak srpskih tužilaca i sudija na pravne funkcije, kao i povlačenje specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova, kao i „hitno i neodložno formiranje ZSO“.[29]

Ovu fazu odnosa zaključuje boravak predsednika Srbije u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je govorio o Kosovu što su zdušno pratili režimski mediji u pokušaju da dodatno daju značaj obraćanju predsednika. Alo prenosi detalje predsednikovog intervjua RTS-u u kom kaže da je pozicija Srbije  trenutno takva da mora sa jedne strane da čuva mir, a sa druge strane da čuva život, opstanak i napredak srpskog naroda na „Autonomnoj pokrajini Kosovu i Metohiji“, kako i dalje zove teritoriju koja je još 2008. godine proglasila nezavisnost od Srbije.[30]

Ukidanje viznog režima za građane Kosova, prvo one koji imaju kosovske, a kasnije i one sa dokumentima Srbije izdatim na Kosovu, na nekom od narednih popisa stanovništva moglo bi pokazati kakav je rezultat politike Beograda i Prištine. 

Nedavno održani popis stanovništva, čiji rezultati još nisu zvanični, pokazuju da je na Kosovu oko 200.000 stanovnika manje nego pre 12 godina. Portal Kosovo online donosi analizu rezultata i razgovor sa politikologom Ognjenom Gogićem koji kaže da “ko god je pokušao da demografsku krizu reši preko noći video je da to ne funkcioniše tako. Ali da, zaista i Kosovo, kao i ceo region mora da se zapita ko će tu opšte više živeti, i pre svega, zbog čega postoje taj trend iseljavanja, zbog ekonomskih razloga. To jeste nešto što zahteva ozbiljno razmišljanje u politici”. Takođe prenosi reči Milice Andrić Rakić, programske menadžerke NVO Društvena inicijativa koja kaže da Kosovo ima ogroman problem. „Ono što generalno pokazuju rezultati je da Kosovo ima ozbiljan problem sa odlivom. Kosovo je jedino u regionu koje ima pozitivan prirodni priraštaj, dakle mnogo više rođenih nego umrlih, a opet je izgubljeno oko 200.000 ljudi, to jest smanjen je broj za 200.000 od popisa iz 2011. I to je ozbiljan problem”, navodi ona.[31]

Jedan od razloga za to je i činjenica da su ga Srbi sa severa bojkotovali, kao što su bojkotovali i lokalne izbore. Međutim, takođe je činjenica da je veliki broj stanovnika, pre svega sa severa, napustio Kosovo. 

Ono što je izvesno, a što je u svojim javnim istupima govorio i sam predsednik Srbije, do izbora na Kosovu se može očekivati još akcija na severu Kosova, poput otvaranja za saobraćaj mosta na Ibru koji deli Mitrovicu na dva dela. 

U narednom periodu najveći izazov će biti zadržati stanovništvo na Kosovu, a kao osnovni preduslov za to je da zveckanje oružjem, ubistva, hapšenja, kriminal, korupcija prestanu biti svakodnevnica, što je Kurti i obećao pre nego je postao premijer. Ali, koliko god Kosovo zaokruživalo svoju državnost, uticaj Beograda je prevelik i za mir, kao i za rat, su potrebne dve strane. 

Izvori:

[1] https://www.koha.net/en/arberi/262242/vv-me-50-28-qytetaret-u-deklaruan-se-regjimi-i-vjeter-duhet-te-shkoje

[2] https://n1info.rs/vesti/srpska-lista-ubedljivo-vodi-u-svim-srpskim-sredinama-na-kosovu/

[3] https://www.kosovo-online.com/analize/jos-tri-dana-do-1-avgusta-sta-ceka-srbe-na-severu-i-kako-ce-da-izgleda-sprovodjenje-novih

[4] https://www.novosti.rs/vesti/politika/1141024/uzivo-aleksandar-vucic-obracanje-kosovo-metohija

[5] https://www.koha.net/en/arberi/serbia-pajtohet-ti-pranoje-leternjoftimet-e-republikes-se-kosoves

[6] https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1169453/odbio-deli-opomene-srbima-suspendovan-nenad-djuric-jer-stao-odbranu-srpskog-naroda-kim

[7] https://www.rts.rs/vesti/politika/5013424/vucic-orden-kim-djuric-filipovic-policija.html

[8] https://www.kurir.rs/vesti/politika/4046147/srpski-heroj-komandir-nenad-djuric-o-kurtijevom-zulumu

[9] https://www.koha.net/en/arberi/lidhjet-e-beogradit-me-policet-serbe-ne-kosove

[10] https://rtv.rs/rsn/politika/srbi-napustaju-kosovske-institucije-dok-pristina-ne-primeni-sporazume_1388293.html

[11] https://www.koha.net/en/arberi/osmani-pas-terheqjes-se-serbeve-serbia-u-terhoq-nga-marreveshja-e-brukselit

[12] https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-kosovo-policija-djuric-filipovic/32169464.html

[13] https://www.slobodnaevropa.org/a/optuznica-za-terorizam-kosovo-cik/32729239.html

[14] https://www.kurir.rs/vesti/politika/4067650/ovo-je-srbin-uhapsen-na-jarinju-otac-troje-dece-zrtva-kurtijeve-odmazde-foto

[15] https://pink.rs/politika/462730/pobeda-uhapseni-policajac-dejan-pantic-bice-pusten-da-se-brani-sa-slobode-posle-tri-nedelje-pritvora

[16] https://www.koha.net/en/arberi/vuciqi-dekoron-dejan-pantiqin-ish-pjesetarin-e-policise-se-kosoves-te-akuzuar-per-terrorizem

[17] https://europeanwesternbalkans.rs/sporazum-o-putu-ka-normalizaciji-odnosa-izmedju-srbije-i-kosova-blago-izmenjen-francusko-nemacki-predlog-baziran-na-sporazumu-dve-nemacke/

[18] https://www.koha.net/en/arberi/kurti-slejojme-krijimin-e-republikes-serpska-ne-veri

[19] https://www.sd.rs/vesti/kosovo/kako-ce-zso-izgledati-manje-od-republike-srpske-vise-od-nvo-2023-01-18

[20] https://www.kosovo-online.com/en/news/politics/kurti-community-agreement-everything-signed-so-far-must-be-implemented-22-3-2023

[21] https://24sedam.rs/politika/vesti/246303/vecna-slava-stradalim-herojima-iz-banjske/vest

[22] https://vreme.com/vesti/srbi-ubijeni-u-napadu-na-kosovsku-policiju-dobijaju-staus-heroja/

[23] https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-66905571

[24] https://www.koha.net/en/arberi/kurti-per-mediumin-francez-sulmi-ne-banjske-akt-agresioni-nga-serbia

[25] https://www.koha.net/en/arberi/prokuroria-serbia-pergjegjese-kryesore-per-financimin-e-radoiciqit-dhe-grupit-te-tij

[26] https://www.dnevnik.rs/vesti/politika/slava-herojima-iz-banjske-snazna-poruka-porodicama-stradalih-srba-osvanula-novom-sadu-2024-09-24

[27] https://radiokontaktplus.org/vesti/koha-opozicija-kritikuje-kurtija-poziva-ga-da-poslusa-zapad-u-vezi-sa-zso/71000/

[28] https://www.slobodnaevropa.org/a/srbi-kosovo-sever-protest-mitrovica/33103933.html

[29] https://n1info.rs/vesti/vucic-najavio-mere-za-kosovo-da-se-stanje-vrati-na-postignuto-i-dostignuto-u-procesu-dijaloga/

[30] https://www.alo.rs/vesti/politika/961559/vucic-o-razgovorima-o-kosovu-i-metohiji-celu-noc-i-jutro-analiziram-sve/vest

[31] https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/preliminarni-rezultati-popisa-na-kosovu-sta-je-statistika-pokazala-sta-sakrila-15-7